Данас имам заказану масажу која ми је преко потребна. И раније ми је била потребна, али сам била веома строга према себи, па нисам успевала да то приуштим. Стално ми је нешто друго било прече, новац ми је нестајао муњевитом брзином. Имала сам гомилу прохтева и сви заједно су били веома скупи. Сада ми скоро ништа није потербно, осим лечења. Када бих морала са својом минијатурном платом коју не добијам на време и коју ми исплаћује здравствени фонд да се лечим, ништа не бих урадила. Лечење, овако дуго, компликовано и тешко, поред тога што ме исцрпљује физички и психички, је и веома скупо. Иако имам здравствену књижицу и наводно загарантовано бесплатно лечење, милион ствари морам да платим- од лекова и инјекција које морам да користим, а које не покрива здравствено и социјално осигурање, а цифре нису нимало мале. Затим, прегледи и снимања које обављам у приватним клиникама и које такође плаћам. А ту је и превоз до Београда, где не идем баш тако ретко. И наравно, сви се ми приклањамо, поред званичне медицине и алтенативној, па су ту још разни суплементи, додаци, чајеви, травке...
Дакле, са мојом нередовном платицом само бих могла да чекам да умрем. А ту су и подмићивања доктора. То се мора. Значи, потпуну финансијску помоћ добијам од родитеља и уже фамилије. Држава нам ретко кад излази у сусрет.
Чујем да ће по новом закону који треба да се изгласа, плата на боловању бити уместо садашњих 65 посто, 58 посто. Не видим логику. Како ће људи који морају да се лече дуго, као ја, успети да исфинансирају то лечење? Ја јесам смањила прохтеве у смислу да не трошим новац на изласке, на шминку, фризуру (немам висе косе) и гардеробу, чак и што се хране тиче- углавном конзумирам воће и поврће. Али, сам процес лечења је скуп. Особље, доктори, медицинске сестре у мањим здравственим установама као што је Пожаревац су нељубазни, несаосећајни, вичу на пацијенте. Имала сам и имаћу и даље веома лоше искуство са њима. Ова држава је пукла! Неорганизована је и нехумана према својим грађанима, а то се огледа пре свега у здравственом систему који почива на корупцији, небриги, нехуманости према пацијентима са овако тешком дијагнозом.
Одавде, ко је могао, побегао је и спасао се. А ко је остао да се боти са гомилом проблема, бориће се целог живота. Свака част нама који смо ту!
