Питам се, зашто морам да учим на сопственим грешкама? Да ли је то казна или награда? Имам утисак да само мене Бог искушава да све осетим на својој кожи, да све доживим аутентично, како бих схватила право стање ствари. Морала сам да срљам из лоших веза у опет лоше везе, морала сам да проживљавам јако неквалитетне и стресне ситуације у тим везама, да умирем од страха када се приближава датум испита на факултету, да се избезумим на сваком испиту... И када би се у већини случајева ти испити завршавали успешно, ретко када бих себи допустила да се томе радујем, већ би ме поново хватала паника за обавезе које би ме чекале у будућности. Била сам склона да се плашим далеко унапред. И када сам дипломирала, нисам желела да се тај, сада схватам , велики успех прослави нити обележи на било какав начин. Нисам дозволила мојима да присуствују додели дипломе. Била сам једина особа која је на дан мог дипломирања, била без иједне блиске особе, све је то протекло без икакве прославе и радовања. Када сам се тог дана вратила у свој празан, изнајмљени стан, ништа паметније нисам умела да урадим него да плачем. Да, да! И то не од среће, већ опет из страха због неизвесности шта ће ме сада чекати када се вратим кући, код родитеља и невеликог броја пријатеља.
Сада ми пада на памет да моји нису узели за сходно ни да направе један ручак и позову неке блиске пријатеље, рођаке како би се објавио тај мој успех. Хоћу да кажем да се мој успех није прославио, да је тотално незапажено прошао и то тада мени није сметало. Сада ми смета! Нисам поштовала себе и своје успехе. Допуштала сам да упадам у неважне авантуре са безвезним типовима. Упадала сам из везе у везу које су биле тотални промашаји, а ја и за време и после њих била сам емотивно незадовољена, несрећна, неиспуњена. Паралелно са емотивним посрнућем, трудила сам се свим силама да убедим себе у то да су емотивне везе неважне, да су мушкарци лоши и зли. И без обзира на све то, ја сам остајала у тим лошим везама. Ко зна зашто? Ваљда ме је било страх да останем сама, ваљда сам веровала да нећу успети да нађем бољег ( увек сам била свесна свог атрактивног физичког изгледа, али то није могло да заустави психичку блокаду ниског самопоуздања) и тако из једне везе у другу 
. А време пролази. Стигла сам до 26. -те године живота када сам упала у грозну везу у којој сам две године била тотално несрећна и у којој сам апсолутно изгубила себе. И када се та агонија, хвала Богу, најзад завршила, остала сам сама, без пријатеља, без планова, без игде икога. Онда следи следећи ниво у мом животу који је изгледао много боље, али опет није довео до одсуства осећаја страха, несреће, неиспуњености, нерасположења које ме је увек у сваком облику пратило и које је једног дана довело до тога да се озбиљно разболим.
Смета ми што су се само невоље и проблеми узимали у обзир и одвлачили ми максималну пажњу. Што су сав труд и муке били заборављани када би се крајњи циљ остварио, а тај циљ би се узимао здраво за готово. Да, здраво за готово, а све муке, стресови, непроспаване ноћи који би допринели том успеху су били истог часа заборављани, док ја нисам осећала задовољство и срећу, ни ништа позитивно и лепо. То ми тада није сметало, јер сам била слепа, ТОТАЛНО СЛЕПА! Нисам ценила своје успехе, своју лепоту, своју позитивност, доброту, смисао за морал... Нисам то ценила, јер нисам поседовала оно најбитније, а то је самопоуздање.
Не чуди ме да ми се ово десило, с обзиром на то кроз какве сам све стресове прошла. Ово је прекретница. Овим бришем прошлост и крећем у будућност у којој ћу бити отворенија и директнија у свему. Ово је прекретница. Ово ће бити нови почетак, после овога ћу бити нова ја. Верујем у себе и своју храброст, верујем да ћу срушити све старо и полураспаднуто, да ћу неред после тог рушења почистити и да ћу саградити на старом, некада руинираном месту, нови, светлији, лепши живот пун самопоуздања и сигурности.
Боже, буди уз мене као што си увек и био у тешким тренуцима. И после свих лоших ствари , хвала ти што си ме извео на прави пут и што сам захваљујући тим, некада лошим стварим, постала јака, издржљива особа, која сада може и ово да поднесе.
